Planiranje stručnog usavršavanja

Katalog seminara

Prazan obrazac za portfolio

Plan pohađanja seminara

Tabela sa bodovima za stručno usavršavanje
Evidencioni list o stručnom usavršavanju

Tabela za izračunavanje bodova stručnog usavršavanja

U profesionalni razvoj nastavnika i stručnih saradnika spada i stalno stručno usavršavanje, razvijanje kompetencija radi boljeg obavljanja posla, unapređivanja nivoa postignuća učenika. Potrebe i prioritete ustanova ili škola planira na osnovu rezultata samovrednovanja kvaliteta rada ustanove, ličnih prioriteta nastavnika odnosno vaspitača ili stručnih saradnika, kao i na osnovu izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća, zadovoljstva roditelja i učenika.

Stalno stručno usavršavanje ostvaruje se:

1. Uglednim časovima sa diskusijom i analizom
2. Izlaganjem programa i seminara na sastancima stručnih veća sa obaveznom diskusijom i analizom,prikazom knjige, didaktičkog materijala, priručnika….
3. Ostvarivanjem programa ogleda, projekata, istraživanja
4. Pohađanjem akreditovanih seminara koji se nalaze u Katalogu
5. Raznim aktivnostima koje organizuje Ministarstvo-stručni skupovi, letnje i zimske škole, programe obuka i studijska putovanja.

Kompetencije stručnog usavršavanja su:

• K1– kompetencija za uže stručnu oblast: srpski jezik, bibliotekarstvo, matematika, informatika, društvene nauke, prirodne nauke, srednje stručno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fizičko vaspitanje, zdravstveno vaspitanje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, upravljanje, rukovođenje i normativa;
• K2– kompetencija za podučavanje i učenje,
• K3– podršku razvoju ličnosti deteta i učenika i
• K4– komunikaciju i saradnju iz oblasti: vaspitni rad, opšta pitanja nastave, obrazovanje dece i učenika sa posebnim potrebama, obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina.

Prioritetne oblasti vezane za stručno usavršavanje su:

• P1 – prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
• P2 – prevencija diskriminacije;
• P3 – inkluzija dece;
• P4 – razvijanje komunikacijskih veština;
• P5 – učenje i razvijanje motivacije za učenje;
• P6 – jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih;
• P7 – saradnja sa roditeljima, učenicima i učeničkim parlamentom i,
• P8 – informaciono-komunikacione tehnologije.

Za razliku od prethodnog Pravilnika o stručnom usavršavanju, sada Zavod raspisuje konkurs za odobravanje programa za stručno usavršavanje svake dve godine. Program može da traje najkraće 8, a najduže 24 sata.

U toku svog stručnog usavršavanja nastavnik, odnosno vaspitač i stručni saradnik dužan je da prati svoj obrazovno-vaspitni rad, napredovanje i profesionalni razvoj i čuva najvažnije primere iz svoje prakse, primere primene naučenog i da ima lični plan profesionalnog razvoja – PORTFOLIO.

Evidenciju o stručnom usavršavanju ustanova čuva u dosijeu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika. Pedagoški kolegijum određuje svog člana čija je dužnost da prati ostvarivanje plana stručnog razvoja ustanove i na osnovu toga tromesečno obaveštava direktora.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da u toku pet godina ostvari najmanje 120 bodova iz različitih oblika stručnog usavršavanja. U okviru punog radnog vremena nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima 68 sati godišnje različitih oblika stručnog usavršavanja – 24 sata pravo na plaćeno odsustvo van ustanove radi pohađanja odobrenih skupova i programa, a 44 sata preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti. Sat pohađanja obuke na stručnom skupu ima vrednost 1 boda, kao i dan učešća na stručnom skupu. Ako se učestvuje u oblicima usavršavanja na međunarodnom nivou, bodovi se udvostručuju.

Dakle, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ostvaruje najmanje 100 bodova iz odobrenih programa i 20 bodova u učestvovanju na odobrenim i prijavljenjim skupovima.

U okviru ovih 120 bodova, najmanje po 16 bodova mora da se odnosi za svaku KOMPETENCIJU koje su već navedene.

U okviru 120 bodova, 30 mora da se odnosi na PRIORITETNE OBLASTI koje su već navedene.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je zasnovao radni odnos u ustanovi pre 1. jula 2004. godine, dužan je da za svoj drugi petogodišnji period ostvari 120 bodova za različite oblike stručnog usavršavanja, do kraja školske 2013/2014. godine. Oni koji su posle zasnovali svoj radni odnos, dužni su da steknu 120 bodova za svoj petogodišnji period.

Nastavnik, vaspitač i stručni sradnik može tokom rada po postupku utvrđenim ovim pravilnikom da napreduje sticanjem zvanja:

• pedagoški savetnik,
• samostalni pedagoški savetnik,
• viši pedagoški savetnik i
• visoki pedagoški savetnik pod uslovima.

Detaljnije o načinu sticanja svakog zvanja imate u pravilniku.

U okviru punog radnog vremena nastavnik i stručni saradnik ima 68 sati godišnje različitih oblika stručnog usavršavanja, i to:

• 24 sata ima pravo na plaćeno odsustvo iz ustanove radi pohađanja odobrenih programa i stručnih skupova,
• 44 sata stručnog usavršavanja u okviru svojih razvojnih aktivnosti.

Stalno stručno usavršavanje ostvaruje se aktivnostima koje preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti, koje mogu biti:

• Izvođenje uglednih časova, odnosno aktivnosti sa diskusijom i analizom;
• Izlaganje sa stručnih usavršavanja sa obaveznom diskusijom i analizom (sati se računaju po održanom sastanku stručnog organa);
• Prikaz knjige, priručnika, stručnog članka, časopisa i didaktičkog materijala iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
• Prikaz bloga, sajta, posta, apleta, društvenih mreža i ostalih multimedijalnih sadržaja;
• Publikovanje stručnih radova, autorstva i koautorstva knjige, priručnika, nastavnih sredstava…;
• Ostvarivanje istraživanja koje doprinosi unapređenju i afirmaciji obrazovno- vaspitnog procesa;
• Stručne posete i strudijska putovanja definisana Razvojnim planom ustanove;
• Ostvarivanje projekata obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi;
• Rad sa studentima;
• Takmičenja i smotre;
• Stručni aktivi, udruženja, podružnice, ogranci na nivou grada /opštine čiji rad doprinosi unapređenju i afirmaciji obrazovno-vaspitnog procesa;
• Marketing škole;
• Rad u radnim telima i programima.